Petak, Novembar 28, 2008
Videti srcem...
Dragi moji,
Bilo je hladno veče. Svega nekoliko ljudi je promicalo smrznutim ulicama. Sedela sam se u polupraznom tramvaju.
Na stanici je stajao mladić. Vrata su se otvorila i brzo zatvorila dok je on stajao na stepenicama. Pomislila sam da mladić ne zna da postoji dugme za otvaranje i ustala sam da ga aktiviram. Mladić je ušao, a ja sam sela nazad na sedište. Počeo je da se vrti u krug tražeći nešto za šta bi se uhvatio. Svaki pokret njegovog tela bio je grčevit i nesiguran. Tek sam tada primetila beli štap u njegovoj ruci. Ustala sam. Imala sam potrebu da nešto uradim, ali sam samo bespomoćno stajala. Obratila sam mu se rečima da sa njegove desne strane postoji prazno sedište. Nesigurnim korakom se dovukao do mesta i seo.
Na licu mu se videlo olakšanje. Izgledao je tako nevino i lepo. Jedino ga je odavao prazan pogled jalovih očiju. Suze su mi krenule. Bilo mi ga je neizmerno žao. Mislima sam gledala sve one predele i lepe stvari koje on nikada videti neće. A on je bio tu, a opet negde daleko... Izgledao je odsutno.
Šta li je u njegovoj glavi? Gde su gnev i gorčina zbog tako surove kazne, žiga koji najverovatnije od rođenja nosi. Gde je hiljadu puta ponovljeno Zašto baš meni? Na njegovom licu se ne vide.
Samo blaženstvo i spokoj.
Danas sam pročitala priču o slepoj ženi koja je imala svoju izložbu fotografija. Fotografiše životinje.
Kako, pitala sam se?
A kada sam videla fotografiju, shvatila sam. SRCEM!
Uverite se i sami. Ovo je jedna od njenih fotografija...
Zove se Alison Bartlett...
Kao što rekoh jednom, najjasnije vidim zamućenog pogleda. U mom pozivu, kao i u matematici, treba umeti zažmuriti na šaroliku koru da bi mogao videti unutarnje bilo stvari.
Ave!
Da, ljudi koje je pripoda uskratila na takav način vjerovatno vide stvari puno bolje od nas.Mi ne gledamo stvari srcem, pa takve ljude sažaljevamo, a vjerovatno su na neki način oni ti koji bi tebali nas sažaljevati.Napisala si divnu priču.Punu topline.
SRCE...........
Upravo na njima, kada bi smo vise obazirali paznju na njihove potrebe, mozemo vezbati zahvaljivanje prirodi, Bogu, kome vec na zdravlju...jer isto, kao i druge odlike, koje nam izgledaju uobicajno, ne mozemo ceniti sve dok ih ne izgubimo....
svako kome je neko čulo u potpunosti ili delimično uskraćeno, ima razvijeno ono šesto. srce, dušu... kako god se zvalo.
kada oni koji imaju sve to shvate, život postane lepši. svima.
odlična priča, a slika neobjašnjiva. sadrži hiljadu emocija.
Prijatno!
Ovaj svet nema srce.Samo je lova vazna...
Tvoja prica je lepa i prava retkost...
Mislim da je problem kod velike vecine ljudi sto ne znaju da zadrze taj osecaj koji ih ispuni kada im se desi nesto mnogo lepo ili kada se zavrsi nesto mnogo ruzno, vec ih vrlo brzo to napusti iako su svesni da bi sa tim osecajem bili mnogo srecniji kroz zivot. Zato nije lose sa vremena na vreme videti i procitati ovako nesto. Hvala ti.
.............
Sve sto se oocima ne vidi, oseti se srcem... velikim.. kao okean
Svijet bi bio mnogo ljepsi kada bi svi ponekad zazmirili i poceli gledati srcem,bar na cas
Grlice i ja tako mislim, a drago mi je da se i vi slažete sa mnom.
Veliki pozdrav svima
Moj prijatelj ne vidi, ali ide u pozorište, na ples, putuje. Opisivao mi je kako je drveće u Finskoj neobično, golo do 80 m visine...Ne ide samo na balet, nije mu dovoljna muzika da ga shvati. Prijateljica nema obe noge, na teške muke je rodila i podigla dvoje dece, i kad god mi je teško, kažem. Kad može ona, mogu i ja...
Jednom je taj prijatelj vozio autobusom GSP drugaricu Crnkinju koja takođe ne vidi. Ušli su u bus, on joj je objašnjavao kuda prolaze. U jednom trenu ona mu reče: "Ovde nisu navikli na crne žene. Svi nas čudno GLEDAJU".
Sanjarenja,
zao mi je sto se ponasamo kao da takvi ljudi ne postoje. Ne cinimo nista da im zivot ucinimo, ako ne laksim, a ono bar podnosljivijim.
Mladic iz moje price je kad je izlazio iz tramvaja promasio stepenik I za malo ozbiljno povredio, a ostali putnici se nisu ni okrenuli.
Bojim se da smo postali smo okrutni I potpuno neosetljivi na probleme drugih ljudi.
Za to izgovora nema!
Pozdrav
