Poklončić za Shadow
Draga Shadow,
Pogledaj kroz prozor.
Sve vas voli Mamica.
Humanost ili ne
Dragi moji i drage moje,
Svakoga jutra prolazim preko Slavije, a zatim Ulicom kralja Milana do Terazija. Iste slike me prate svakog dana. Htela bih da ih sa vama da podelim.
Prosjaci na kartonskim ispresavijanim kutijama sa ispruženim dlanovima i smernim pogledima teško prikovanim za hladni beton. U njihovim naručjima deca, prljava, zapuštena, neka sa isto tako ispruženim dlanovima, neka uspavana razbacana leže, neka potpuno sama.Sećam se slike bebe stare 10-ak dana kako je razgolićenu u naručju držala devojčica od nekih ne više od 8 godina, a bila je zimsko hladno jutro. Devojčica je molila prolaznike da joj daju neki dinar i uglavnom su svi zastajali i davali novac. Strah i zabrinutost za tek rođenu bebu je i mene potpuno obuzeo. Sećam se svoje dece sa nepunih mesec dana... Naravno da sam i ja brže bolje zagrabila iz novčanika i stavila na dlan male devojčice. Odmičući dalje razmišljala sam o toj nesrećnoj i napuštenoj deci i osetila sam se kao saučesnik njihovih zlostavljača. Jer da ja nisam dala novac, i da drugi prolaznici nisu to isto uradili možda bi ova nesrećna stvorenja bila u nekom zaklonu bar malo toplijem od ovog na kome su se našla. Da li će im kupiti jaknu i čarapice, ove su pocepane... Možda bi njihovi zlostavljači pronašli neku zamenu za jadna promrzla bića, zamennu koja više zarađuje, a da nisu deca, možda...
Hiljadu pitanja i dilema. Sutradan druga slika, dečak star oko godinu dana u naručju majke-devojčice, razgolićeni i promrzli oboje... Isti izrazi neverice na licima prolaznika, ista tuga i grč u mom stomaku.
Stegla sam srce i od tada više deci koja prose ne dajem novac.
