Utorak, Novembar 04, 2008
Humanost ili ne
Dragi moji i drage moje,
Svakoga jutra prolazim preko Slavije, a zatim Ulicom kralja Milana do Terazija. Iste slike me prate svakog dana. Htela bih da ih sa vama da podelim.
Prosjaci na kartonskim ispresavijanim kutijama sa ispruženim dlanovima i smernim pogledima teško prikovanim za hladni beton. U njihovim naručjima deca, prljava, zapuštena, neka sa isto tako ispruženim dlanovima, neka uspavana razbacana leže, neka potpuno sama.Sećam se slike bebe stare 10-ak dana kako je razgolićenu u naručju držala devojčica od nekih ne više od 8 godina, a bila je zimsko hladno jutro. Devojčica je molila prolaznike da joj daju neki dinar i uglavnom su svi zastajali i davali novac. Strah i zabrinutost za tek rođenu bebu je i mene potpuno obuzeo. Sećam se svoje dece sa nepunih mesec dana... Naravno da sam i ja brže bolje zagrabila iz novčanika i stavila na dlan male devojčice. Odmičući dalje razmišljala sam o toj nesrećnoj i napuštenoj deci i osetila sam se kao saučesnik njihovih zlostavljača. Jer da ja nisam dala novac, i da drugi prolaznici nisu to isto uradili možda bi ova nesrećna stvorenja bila u nekom zaklonu bar malo toplijem od ovog na kome su se našla. Da li će im kupiti jaknu i čarapice, ove su pocepane... Možda bi njihovi zlostavljači pronašli neku zamenu za jadna promrzla bića, zamennu koja više zarađuje, a da nisu deca, možda...
Hiljadu pitanja i dilema. Sutradan druga slika, dečak star oko godinu dana u naručju majke-devojčice, razgolićeni i promrzli oboje... Isti izrazi neverice na licima prolaznika, ista tuga i grč u mom stomaku.
Stegla sam srce i od tada više deci koja prose ne dajem novac.
[Odgovori]
Како ово уме да буде болно! А они, чак и у оваквим условима, не желе од својих родитеља, нити родитељи желе да се раздвајају. Итекако се има шта научити, понајвише о себи: јесмо ли то што тврдимо да јесмо?
Comment by
pricalica
(11/05/2008 01:00)
[Odgovori]
na zalost, ovakve scene nas prate gde god da se okrenemo: i kod nas i u svetu! a jos gore je to sto zivimo brzo... i kao da lagano zaboravljamo da ostanemo humani...
Comment by
oliva
(11/12/2008 09:42)
[Odgovori]
MAmice, ovako je to opisala jedna pesnikinja:
''Ja sam dete koje u zamotuljku
nehajo spava
ispred crkve.
Prodjite i ne gledajte me u oči
imam dlanove za zabavu
i snove za lastavice.
Prljave noge
stari šal
kao nezaslužena kazna
prodjite i ne gledajte u slamku
nikada ne plačem
manji od crva
prosim za moju majku.
Počeće zima
tužan pozorišni komad
nemir i tuga
tanka zavesa na vetru
kora bez hleba i gorko sunce.
Krv u meni kao da moja nije
kada s visine novčić pljusne.''
SLAMKA - S B
Comment by
shadow
(11/12/2008 10:33)
[Odgovori]
Shadow,
Hvala za predivne stihove. Suze su mi krenule...
Kada bi postojao način da im se pomogne. Da li to činimo ako im damo novac ili ako to ne uradimo? Šta može svako od nas da uradi da bi se nešto popravilo?
Pozdrav,
Mamica
Comment by
mamica
(11/12/2008 10:46)
[Odgovori]
Nema na čemu.
Znaš i sama da je prosjačenje vid zlostavljanja i mi kao pojedinke ne možemo ništa sem da damo neki dinar pa im onda oni traže još i još.
To je društveni problem i veliki problem i ovo društvo to ne interesuje.
Comment by
shadow
(11/12/2008 11:00)
Dodaj komentar
