Sreda, Novembar 12, 2008
Koliko koštaju lekarske greške
Majka sam dvoje dece.
Oba puta sam doživela da san i najlepši trenutak u životu svake žene zamalo postane agonija.
Prvi put preko 20 sati. Detetu je bila obmotana pupčana vrpca oko vrata 3 puta. Na kraju su ga izvadili vakuumom, ocena 6/7, jedva živ. Nije mi niko rekao da treba da platim carski rez, koji je bio indikovan.
Dan posle: Neonatolog kaze:
On ponovi broj i reče:
Ja zanemela, jedva prozborim:
On:
Ja ne znam sta se dogadja, ne mogu da verujem, otupela polazim za njim do inkubatora, stajemo i posmatramo bebu kroz staklo..., i u tom trenutku shvatam da dete u inkubatoru nije moje.
Kroz suze kazem:
Na to on kaze:
Cenu sam platila samo ja, i na sreću moja deca su na kraju bila dobro.
Ali mnoge priče nažalost nisu imale srećan kraj.
Voli vas,
Mamica
Nažalost, dešava se, a ne bi trebalo. I sama sam imala neprijatnih iskustava te vrste.
prvi put sam se porađala 16 sati i spasao nas je dr samo zato što ga je moj šef zvao da proveri kako sam pa kada je došao gore i video kako sam hitno uradio carski. beba 2 puta pupčanik oko vrata i 2 oko stomaka, a ja 2.5 prsta otovrena, a da ne ričam o ljubaznosti osoblja...zato sam se drugi put prodila u drugom gradu, lepo sve platila, bila u apartmanu, svi nasmejani ljubazni,...a na kraju sam pomogla svojim iskustvom jednoj devojci da napiše diplomski rad...
na žalost sve češće loša i tragična iskustva dešavaju se majkama koje idu redovnim putem da se porađaju a ne plaćaju taj najsrećniji trenutak
Kad je o porođaju reč, ja se nisam porađao. Mada je Sokrat govorio kako su svi ljudi trudni, doduše znanjem.
Ali ja sam rođen, pa imam šta da kažem. Rodila me majka! Prirodno. Ali u nevreme (ne pre vremena, ne na vreme, već kako su govorili rođen sam van svakog vremena - pri kraju 10. meseca trudnoće). Nisam hteo napolje, svet još nije bio spreman za mene. Iako su primenili ogoljenu silu i nekako me protiv moje volje izvukli napolje, ipak sam sve podneo stoički - nisam ni glasa pustio. Sećam se da su me tukli, naizmenično šamarali, polivali lednom vodom - nisam se dao, ostao sam nepokolebljiv. Onda su primenili perfidnije metode, zatvorili su me u samicu koju oni zovu inkubator. I dalje sam bio pribran, izdržao sam 11 dana, dostojanstveno, bez glasa. A da bi bilo još mučnije, taj su zatvor napravili od prozirnog stakla ili plastike, da mogu da gledam sve one koji su ostali na slobodi. A onda, kulminacija mog mučenja: 12. dana kraj mog zatvora doneli su dve lepotice, jedna bez kose, a druga sa divnim loknicama, i počeli da ih presvlače. Skinuli su im svu odeću i otišli po novu, a njih ostavili pored mene, onako, isto kao i ja, od majke rođene. E, to im je upalilo, tu su me slomili. Najpre sam se zacrveneo, pa sam se sav naduo, a onda, nisam mogao da izdržim, propevao sam na sav glas, koliko me grlo nosi!
Jedva su dočekali da likuju svojoj pobedi. I oslobodili me. Samo, one dve lepotice nikada više nisam sreo. Kako sam izašao iz zatvora, tako su me isterali iz bolnice (valjda drugim bebama nije dozvoljeno da se druže sa nama, bivšim zatvorenicima), i poslali kući.
Eto, moj konflikt sa lekarima traje od prvih sekundi boravka u svetu i valjda je sada jasnije zašto još uvek nemam zdravstveni karton. Umesto njega, kupio sam knjige “Uradi sam” i radim, sam.
Ave!
Patos, ti si cudo(viste):)))
Sanjarenja
Koliko je nas koji imamo takva iskustva, a ne želimo o njima da govorimo, a trebalo bi, zato što je to dobro zbog drugih, da se ne nađu u istoj situaciji.
pođoh da napišem nešto ozbiljno, ali ne mogu, pročitah Patosov komentar i još se smijem:)))
Izvini Mamice
Ella i Satovi,
Hvala ti na komentaru i dobrodošli na moj blog.
Nažalost, kod nas ne postoji pravilo da ćeš dobiti bolji tretman ni ako platiš lekara. Situacije sa njihovim mobilnim telefonima su mi se odavno ogadile, iz tuđih priča doduše. Kada sam se ja porađala nije bilo mobilnih telefona ili ih je tek nekolicina imala, tako da je do mene informacija da se od mene očekuje da dođem opet u porodilište da platim dotičnom lekaru i osoblju koje me je porodilo stigla preko "goluba pismonoše" (čitaj sestre iz prijemne ambulante). Koliko su mi se svi u tom trenutku zgadili ne moram da vam objašnjavam, a ponajviše sama sebi, ali po onoj staroj da mi ne ide maler na dete, ja sam otišla i odužila svoj nazovi dug.
Imena doktora i sestara nisam objavila niti sam ih prijavila, i opet iz istog onog razloga, da mi ne ide maler na dete. A zašto se oni to ne zapitaju, zašto se oni toga ne boje?
Pozdrav,
Mamica
Patos,
Ovakvo viđenje stvari još nisam imala prilike da čujem.
Moram priznati da je drugačije i da predstavlja pravo osveženje.
Pozdrav,
Mamica
Casper,
Hvala na komentaru.
Donna,
Nema veze, biće prilike.
Pozdrav,
Mamica
MOg sina su povredili na porodjaju,trajalo je dugo, na kraju su ga izvukli vakumom. Nisam ga videla 2 dana, ali mi nista nisu rekli.Treci dan su me pustili kuci. Posle nekoliko dana je poceo uzasno da povraca, primili me na pedijatriji, lecili tri dana, jedino sto su nam rekli, bilo je napio se plodove vode.Niko, ali niko nije primetio sta je ustvari problem. Na kraju su ga, kad smo bukvalno porusili pola bolnice, poslali za Nis.Tamo su ga operisali iste noci i posle 5 dana ponovo.
Bilo mu je pokidano debelo crevo, imao je preplet creva, sepsu, i ne znam ni sama sta sve, a bio je star samo 8 dana. Operacija je trajala 8 sati, druga 6, i 18 dana su nam svi govorili da se pripremamo za najgore.
On sad ima 16 godina, ljubi ga majka, ali ja imam 116 od sekiracije.
Rekli su nam da se desilo nemoguce..eto...koliko sam ja platila lekarsku gresku...
Casper,
Znam kako ti je bilo teško dok si ovo pisala i hvala ti na iskrenosti. Drago mi je da je sve u redu sa tvojim sinom.
Moj stariji sin, sad će 15 godina, ljubi ga majka :), je sa nepune 2 godine počeo da dobija krize svesti koje su podsećale na epi napade.
Vodili smo ga na sva moguća ispitivanja i na kraju na skener. Zaključak je bio da je sve to posledica loše vođenog porođaja i takođe vakuma koji je tom prilikom upotrebljen. Mozak je bio bez kiseonika i fizički je oštećen.
Vremenom je to prestalo, hvala Bogu, ali strah da se ne ponovi uvek postoji.
Ostaje pitanje morala lekara koji je porođaj vodio i nije uradio carski rez zato što mu nije dat novac.
Pozdrav,
Mamica
Sudbina mi je bila da odlučujem šta treba raditi pacijentu koga sam mnogo volela.
Uvek su bile dve opcije. Ja sam morala da odaberem koja je bolja. Nosim beli mantil, ali to je kao da biciklisti date vasionski brod jer on zna da vozi.
Ne volim da se kockam. U životu uvek hoću da uradim najbolje.
Doktori mi nisu pomagali.
Ja sam odlučivala.
Kocklala sam se sa životom svog jedinog brata.
Mamice, razumem odlicno....A taj strah, to ne umem nikom da opisem...i sad kad mu nije nista ja ne mogu da se oslobodim straha...kad god mu proslini nos ja umrem...i to ce uvek da bude tako. Ti nazalost razumes taj strah...
Hvala Bogu, oni su dobro, a mi...to je prica za sebe...I za to niko ne snosi odgovornost.
Anam, nadam se da je sa bratom sve u redu....?
To su najgore odluke u zivotu...Cini mi se da se bolesni oporave, ali onaj koji donosi odluku nikad .
Anam,
Teško je donositi odluke u ime drugog. Razumem te i sigurna sam da šta god da si odlučila je bilo ono što si mislila da je najbolje za njega.
Da imala sam, sreće, ali zato nikad ne idem u bolnice, na preglede, vakcinacije, i slična čuda. Držim se daleko od svih... jedino me može šćapiti neki hirurg, kad gurnem prste u vrata, ili kad skočim na staklo:):)
Anam, drago mi je da se sve dobro završilo i da si imala sreće.
Čovek bi trebalo da izvuče pouku iz svega što mu se događa.
Strah postoji, ali razum i vera u to da postoje ljudi koji svoj posao rade savesno i da ih je mnogo više od onih kojima imena nisu ni pomena vredna mora da prevlada.
Pozdrav,
Mamica
Da, tada sam imala mnogo sreće, i on... tada...
Anam, osecam da tu nije bio kraj tvojim mukama.....
da...
Shtrasno. I onda mi mlade devojke treba da razmisljamo o deci i stvaranju porodice... A to kako ce mo proci na porodjaju nikom nije ni bitno...
Pancevo,
vi mlade devojke treba da znate ovakve stvari da bi mogle da ih izbegnete, da se vama ne dogode.
Kako ćete proći je ipak vama najbitnije i to svima kojih se tiče jasno pokažite.
Tuzna,
hvala na podršci.
Pozdrav,
Mamica
Nisam imala negativna iskustva prilikom porodjaja,a bilo ih je 2,cisto da se buduce mame ne uplase jer nije svaki porodjaj tezak.Nazelost,cesto sam se susretala sa neprofesionalizmom doktora,ali najgore je kada je u pitanju dijete.Koliki je sad taj mali slinavko o kome mamica pise
Grlice,
Slinavko ima 10 godina i uzgred budi rečeno i sad je slinav, ima kijavicu... I jesi u pravu, nije svaki porođaj težak, a i sve ono što je ružno je nebitno u poređenju sa osećajem koji imaš dok ih tako male i nemoćne držiš na grudima i znaš da si sav njihov svet jednako kao i oni tvoj.
Taj osećaj nema cenu. Bol ne postoji, tuga takođe...
Sve postaje samo beskraj.
Ostala sam bez teksta....strasno....ne znam sta da kazem...Hvala mamice sto si podelila ovo sa nama...nisam nikada pomislila da se takve stvari desavaju.....to je tako dok si mlad i ne razmisljas....
Ova prica mi se urezala u pamcenje...
Hvala...puno pozdrava tebi i tvojim sinovima...:)
Mlevena,
hvala na pozdravima.
I, ne moraš sada da razmišljaš o ovim stvarima, kada dođe vreme bićeš pametnija nego što sam ja bila i borićeš se za sebe...
.... i zato se ja necu poradjati u srbiji.....
ne mislim iskljucivo da se ovakve stvari dogadjaju u srbiji. ipak, i nijansa boljeg je za mene opcija. ne - nikako se necu poroditi ovde, jedino sila prilika moze da me natera. uzasnuta sam pricama koje cujem svakodnevno. i u porodici sam imala slucaj - ne znam ni kako bih ga okarakterisala... tako da - ......
gde god, samo ne ovde.
sve je trulo u drzavi srbiji.
bravo mamice, ponos elektronskog poslovanja, a greske nisu samo u srbiji, ima ih svugde... samo sto ostali to lepo zataskaju, a ovde na sva zvona sto i treba tako da se radi... previse je lekara koji su kupili veterinarsku diplomu i seckaju ljudi kao stignu...
Nastasja,
žao mi je što tako razmišljaš...
To sigurno nije bio moj cilj.
Moraš naći snage da stvari koje ti se ne sviđaju menjaš i prilagođavaš sebi. Pretpostavljam da si mlada i da to sama ne možeš, ali zato oko tebe postoje ljudi koji svojim iskustvima mogu da ti pomognu,ne da pobegneš, već da zastaneš i da se boriš za sebe.
Pozdrav,
Mamica
Pelezynho89,
Hvala na podršci. Mislim da si u pravu. Treba nazvati stvari i pojave njihovim pravim imenom. Nemojte da mislite da ja to znam, i ja još uvek učim.
Veliki pozdrav za EPO :),
Mamica
mamice, hvala... pomažete mi time što ste me primili puna srca... do sada sam bila samo na jednom blogu...
Počela sam pre dve godine...i ..pa sad sam tu... i vraćam se sebi...
Anam...vecina nas se ili vraca sebi, ili trazi sebe...sa nama i kroz sve nas....nekad se smejes sa svima...nekad svi placemo...ne znamo se, ali smo tu, jedni za druge..
Koliko se to ovako moze:)
Možda mi se zato i dopadate,
tu ste....
i kad sam potpuno sama... nisam sama...
mlada - relativno. ne toliko mlada da ne znam o cemu pricam ili da postoji mogucnost da promenim misljenje. da se uhvatim u kostac sa prilikama ovde??? ne, nikako. uzaludan posao. cak ni uz pomoc dragih ljudi. da menjam i prilagodjavam sebi stvari koje mi se ne svidjaju??? ne. nikako.
i nije to beg. to je stvar izbora. ako ti se pruza prilika da odaberes bolji zivot za sebe i svoju porodicu, i ti odaberes losije - onda moraju neki drugi, jaki motivi da te vezu (ali u to ne zalazim. individualno je.). znam mnoge koji su mogli jako lako da odu, a ipak su ostali. odabrali losije. ali, kao sto rekoh - stvar sasvim licnog izbora.
i, da jako javno treba pricati o ovakvim stvarima, a ne dozvoljavati da se guraju pod tepih.....
Nastasja,
Neizmerno volim jako mnogo ljudi koji su odavde otišli. Rasuti su po belom svetu. Svima im je zajedničko da su kao i ti odlučni i hrabri.
Izbor koji su napravili je naravno njihov i nije na meni ili bilo kome da ga procenjujemo.
Da li su dobili bolji život, reći će vreme.
Bojim se da jedno kajanje ostaje.
Na žalost ovde se prečesto dešava da ono što je dobro odlazi i ustupa mesto lošem.
A, zar ne bi trebalo da bude obrnuto?
Pozdrav,
Mamica
Мислим да ми је највише упало у очи оно што кажеш, Мамице, да су због своје грешке, гледали бело у тебе. Ту је, мислим, највећи проблем, јер, истина је да је овде превише емоција у оптицају, у тренутку када један нови млади живот долази на свет, а лекари, будући да се тога свакодневно нагледају, њима то постане рутина и под том навиком они умисле да је и наш доживљај једнак њиховом. Плус тога навикли смо се да од њих очекујемо чуда, а они су умислили да су чудотворци. А људи смо сви и као људи требали би да знамо које су нам одговорности, нарочито када нашом кривицом дође до грешке.
Pricalice,
Ali takve stvari ne mogu da postanu rutina, jednostavno ne smeju.
Ne radi se o njihovom doživljaju, već baš kako i sama kažeš o odgovornosti.
Greške moraju da budu svedene na minimum.
A to nije slučaj, čast izuzecima.
O tome čitajte na sajtu http://www.majkahrabrost.com/
Pozdrav,
Mamica
ziggi (bole)
Draga mamice evo opet mene na tvom blogu :)... Odmah cu da se baziram na ovaj post. Po mom misljenju i ako nemam to iskustvo josh(nisam otac) imati decu to je neshto najlepshe shto moze ikad ikom da se dogodi i svim ljudima preporuchujem koji su zaljubljeni da ne treba da ih hvata trema kada saznaju da je dete na putu... :) Mamice tebi jedino shto mogu da kazem je da ti se divim i samo tako nastavi sa postovima :)...
Dragi Ziggi,
Hvala ti na divnom komentaru i željama.
Dao si mi ideju za novi post i o tome ćemo sigurno još razgovarati.
Apsolutno si u pravu. I za to da je imati decu nešto najlepše i za to da ne treba imati tremu. U stvari, možda malo, ali samo pozitivnu, onu koja te tera da razmišljaš i donosiš prave odluke u životu.
Pozdrav za tebe i uvek si dobrodošao na mom postu.
Mamica
lično ne nosim loša, ružna iskustva sa porodjaja, ali znam nekolicinu koji su i pored plaćanja, prošli vrlo loše. nemar, greška, kako god se zvala, u ovim sličajevima ima kao podlogu samo neunanj i nezainteresovanost.
onih koji su zaboravili na Hipokratovu zakletvu.
Prijatno!*
Valjda vam je jasno posle ovih 48 komentara, da ne mozete i ne smete imati puno poverenje u kasapine u belom. Oni su odavno postali parodija sami sebi (cast izuzecima).
Covek stvarno treba da bude i zivi u posebnom stanju svesti pa da u potpunosti prepusti svoje zdravlje u ruke ljudi koji posle desetak godina studiranja i (m)ucenja znaju samo da ljude posalju u apoteku ili pod noz.
Zaodoktor,
zbog onog "ČAST IZUZECIMA", ne bi trebalo da generalizujemo stvari.
Cilj mi je, a nadam se i svim dobronamernim čitaocima da svi zajedno podsetimo i ukažemo na neke loše i opasne situacije, a ne da stvaramo jaz i nepravedno optužujemo ljude koji svoj posao rade savesno i odgovorno.
U tome bi trebalo da nam pomognu i sami doktori.
I njima je u interesu da se korupcija i nemar prepozna i na sankcioniše.
Pozdrav,
Mamica
Danas je puno nesavesnih lekara i prava je sreca naci pouzdanog i dobrog... Ja sam malo poranila tj. stigla u osmom mesecu i malo lezala u inkubatoru ali hvala bogu posle sam bila prava bucmasta, zdrava bebica.... Licno obozavam decu :))
Miriam, koleginice inkubatorska, i meni je drago. Mislim, mi bivši zatvorenici moramo se držati zajedno.
Nego, htedoh da te pitam, čisto onako, jesi li imala loknice tih dana? hehehe...
Pozdrav, mamice!
Ave!
Patos,
U potrazi za izgubljenom ljubavlju iz mlađih dana. Delio vas je samo stakleni, a možda i plastični zid... Ko zna šta je sve tu moglo da se dogodi ;)))))
Miriam, molim te, ne drži ga više u neizvesnosti...
Eh, mamice, hvala na trudu i apelu, al' izgleda - ćorak!
A svašta je moglo da se rodi, mislim, tamo se to obično i događa, hehehe...
Ave!
Svako od nas je imao priliku da čuje a dosta nas je i doživelo nešto slično. Ja kad sam se rodio morao sam odma da idem na operaciju (Bruh). Pre operacije da li su mi veliku količinu anastezije i došlo je do prekida disanja (tako nešto nisam siguran kako je tačno bilo). Tako da sam bukvalno celu intervenciju bio sa jako malom količinom vazduha. Primetili su to tek kad sam počeo da menjam boju i onda je neko od iskusnih doktora svatio da nešto nije uredu. Srećom pa su odmah svatili o čemu se radi, tako reći mi nabili cevčicu direktno u pluća i preživeh. Umalo zbog tako glupe i banalne greške ja danas ne bi pisao ovaj komentar.
Stefane,
drago mi je da je bio prisutan iskusan lekar koji je znao da odreaguje na pravi nacin.
Drago mi je sto si imao srece.
Pozdrav
Pročitajte !
Moram ponovo da se nadovežem na ovu temu jer sam danas u novinama pročitao vest koja me je u trenutku baš potresla. (kliknite na link)
Kliknite na Stefan ako ne radi evo linka: http://www.blic.co.yu/hronika.php?id=66280
Porodjaji su mi prosli bez problema, bez bolova, za 10 min, ali ove godine borili smo se za zivot... I sada, kada dobro razmislim, nimalo ja nisam kriva sto je moje dete kasno primljeno u bolnicu... Ni ja nisam kriva sto je uput za dalje dobio posle dvadeset dana. Hvala bogu da je sada sve ok. Rekli su da u ovakvim slucajevima samo Bog pomaze. Koliko ja imam godina? Ne smem da pomislim. :(((
Vazno je da je on proslavio svoj 18. rodjendan...
Iluzija,
Drago mi je da ste u zdravlju proslavili 18-ti rodjendan, a daće Bog da ih bude još mnogo, mnogo.
Nemar lekara je, na žalost, kod nas i te kako prisutan.
Lekari često zaboravljaju da smo mi svrha njihovog postojanja, a ne oni našeg.
Svaki put kada odem u dom zdravlja, a odlazim što je ređe moguće, odlazim frustrirana i ljuta. Sve što tamo uradim, uradim na silu ili na insistiranje, ili pomoću pretnji. Sećam se da sam jednom prilikom vodila dete kod ORL lekara. Došla sam ujutro, na klupi je sedela jedna starica i strpljivo čekala red. Ispostavilo se da sam morala da dođem popodne da podignem rezultate, a kada sam došla na istoj klupi je sedela ista starica. Prišla sam joj i pitala je zašto još uvek tu sedi, a ona mi je odgovorila da su joj sestre rekle da sačeka. I tako od 08.00 do 17.30!?!?!?!?!?!??! Kada sam se obratila sestrama i skrenula im pažnju da starica čeka više od 9 sati, oni su mi rekli da su je prozivali, i da se nije javila.
Pa, žena ne čuje dobro, zato je i došla kod ORL lekara!!!!!! U međuvremenu su u 18.00 prestali da primaju pacijente i starici su rekli, sada već malo glasnije da dođe sutra!!!!
E, to je naše zdravstvo!
home page
komentara i saveta, zelim da pomognem mladima.
zelim
jet by john eshaya jetbyjohneshaya jet by john eshaya.
