Makrobiotika i preventiva raka i drugih bolesti
Prehrambene smernice makrobiotike, ako se pravilno primenjuju uspostavljaju celokupnu telesnu i duhovnu ravnotežu.
Ako se njih pridržavamo imamo velike šanse ne samo da sprečimo nastanak raka već i druge degenerativne bolesti i sačuvamo zdravlje do duboke starosti.
CELE ŽITARICE
Cele žitarice uključuju kuvan smeđ pirinač, pšenicu, proso, zob, ječam, kukuruz, raž i heljdu.
One zauzimaju oko 50 - 60 % dnevnog obroka.
Žitarice se pripremaju svaki dan sveže kuvane. Za smeđi pirinač posebna je preporuka da se kuva u ekspres loncu, kako bi maksimalno sačuvali sve njegove vredne sastojke.
Ako od pšenice pripremamo hleb, on bi za bolesnike obavezno trebao biti pripremljen bez kvasca / kvasac stvara kiselinu u želudcu/.
Žitarice se mogu sameti i pripremiti kao testenina, tortilje i neke druge tradicionalne pogače.
Posebno su zdravi i ukusni rezanci od heljde.
Proizvodi od žitarica kao što su seitan/pšenično meso/ može se kao izvor bjelančevina jesti nekoliko puta dnevno.
SUPE
Najzdravije su supe od misa sa dodatkom povrća, algi, a povremeno i gljiva shiitake.
Medicinska istraživanja utvrdila su da gljiva shitake ima snažno antitumorsko djelovanje na rak i da nema popratnih toksičnih pojava.
Miso od ječma, riže ili soje prirodno sazreo tokom dve-tri godine preporučuje se za svakodnevnu upotrebu ( jedna do dve šoljice dnevno).
Takođe su povremeno ukusne i zdrave supe od sezonskog povrća, npr. kukuruza leti ili bundeve zimi.
JELA OD POVRĆA
Oko 1/3 svakodnevnog obroka trebala bi biti jela od povrća. Treba obratiti pažnju da se kod pripremanja povrća koriste zajedno i koren i lišće kako bi od cele biljke dobili sve sastojke (npr. peršun, celer, šargarepa, repa, luk...itd)
Za svakodnevnu upotrebu mogu se pripremati:
- kupus
- brokoli
- kelj
- kineski kupus
- razne vrste bundeva i tikvica
- salata potočarka
- kelj
- peršun
- praziluk
- maslačak
- zeleni dijelovi šargarepe i repe
Za povremenu upotrebu:
- krastavac
- zelena salata
- mahune
- celer
- razne klice
- žuta bundeva
- grašak
- crveni kupus
- gljive
- i ostalo povrće
Vrlo retko:
- patlidžan
- krompir
- paradais
- špargla
- spanać
- slatki krompir
- zelena i crvena paprika
Ove namirnice podstiču stvaranje kiseline i treba ih svesti na minimum.
Sve vrste povrća mogu se pripremati na razne načine: kuvanjem, na pari, blanširanjem, prženjem, mariniranjem, kiseljenjem ili jesti sveže, npr. salata.
Među odlično povrće spadaju i čičak, lotosov koren, žuta repa.
MAHUNARKE I ALGE
Svakodnevno se mogu u količini od 5-10 % obroka uzimati kuvane mahunarke kao što su mali crveni pasulj (azuki), slanutak, sočivo i crna soja.
Alge wakame, kombu i nori isto tako kao dodatak hrani mogu se jesti svakodnevno i trebalo bi ih koristiti u svakom jelu u malim količinama zbog izuzetno bogatog sadržaja raznih minerala.
Ostale mahunarke, kao što su običan pasulj, žuta soja, suvi grašak i sl. jedu se samo povremeno - dva do tri puta mesečno.
Sva jela se mogu začiniti manjom količinom soli ili prirodnog sirćeta /najbolje od žitarica/.
DODATNE NAMIRNICE
Ove namirnice mogu jesti samo ljudi koji su dobrog zdravlja.
NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG PORIJEKLA
nekoliko puta nedeljno:
- mala količina bele ribe ili morskih plodova/školjke, račići)
- sušena riba kao bakalar može se povremeno jesti kao prilog s povrćem ili u supama
drastično smanjiti, ograničiti i izbjegavati:
- govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, teletinu, piletinu, patke, divljač i jaja
- sve mliječne proizvode, uključujući sir, maslac, mleko, jogurt, sladoled, pavlaku, margarin i sl.
VOĆE
Nekoliko puta nedeljno:
- sveže voće najbolje kuvano
- prirodno sušeno voće iz klimatskog područja u kojem živite.
Povremeno i u umerenim količinama i to isključivo u godišnjem dobu kad uspeva:
- jabuke, jagode, trešnje, breskve, kupine, šljive, dinje, lubenice, mandarine, naranče, grožđe itd.
Izbegavati:
- tropsko voće koje ne uspijeva u vašoj klimi, kao što su mango, banane, papaja ...i sl.
To voće može se povremeno jesti samo u onim krajevima gde prirodno raste.
GRICKALICE
povremeno se mogu grickati pržene semenke susama, semenke bundeve, suncokreta, badema, oraha i lešnika, keks od pirinča, lagane žitne pahuljice i kokice /napravljene kod kuće bez masnoće/, te pržene mahunarke i žitarice.
Poželjno je ne jesti previše orašastih plodova jer sadrže teško probavljive masnoće
DESERTI
mogu se jesti dva do tri puta nedeljno i to pripremljeni od prirodnih sastojaka - jabuka, jesenskih bundeva, kestena, sušenog voća, bez dodavanja ikakvih zaslađivača ili meda.
Kao zaslađivači mogu se isključivo koristiti ječmeni ili pirinčani slad.
NAPITCI
svakodnevno se može piti čaj od prženog smeđeg pirinča, čaj od prženog ječma i izvorska voda ili voda iz provereno čistog bunara.
Povremeno se mogu piti čajevi od maslačka, kafa od žitarica, čaj od šargarepe, sokovi od celera i sok od slatkog povrća.
Kafu i sve čajeve od aromatičnih bilja treba izbegavati i piti samo povremeno kao lek.
Svakodnevnu hranu i piće treba pripremati s izvorskom vodom ili vodom iz bunara, a izbegavati koliko god se može voda iz vododvoda jer je hlorisana i može biti zasićena mnogim opasnim hemikalijama.
Strogo izbegavati sva gazirana pića, hladna pića s ledom i žestoka pića.
ULJE
- za svakodnevnu uporabu najbolje je nerafinirano susamovo ulje
Ostala ulja, kao što je suncokretovo, maslinovo može se samo povremeno koristiti.
Izbegavajte sve vrste prerađenih ulja, maslac, sve vrste margarina i masti.
SO
- pazite da ne kupujete kamenu so, već belu morsku so koja je puno prikladnija.
Svakodnevni obroci ne bi smeli biti previše slani
Takođe može se upotrebljavati miso i shoyu /začin od soje/
DRUGI ZAČINI
- đumbir, ren, sirće od pirinča, umeboshi, limun, narandža, crni i crveni biber su biljni začini ili prerađeni prirodnim putem.
- izbegavati komercijalne začine i dodatke jelu uključujući i aromatične trave
UKISELJENO POVRĆE
- od raznog korenastog i glavičastog povrća kao što su daikon /duga bela repa/ rotkvice, kupus, repa, šargarepa mogu se jesti svaki dan
Uslov je da budu prirodno ukiseljeni s morskom solju ili u mekinjama riže ili pšenice, a začini kao šećer, sirće i ostali se trebaju izbegavati.
Za pripremu ukiseljenog povrća koristiti samo staklene tegle ili drvene bačvice, a nikako plastiku!
Vreme kiseljenja može trajati od nekoliko sati, nedelja, meseci ili godina.
Kratko ukiseljeno povrće preporučuje se za toplo vreme, a dugo kiseljeno u hladnim danima.
DODACI
koriste se za svakodnevnu upotrebu, prema želji:
- gomashio - sol i pržene semenke susama u razmeri 1-16 - zdrobljeni zajedno u maloj zemljanoj ili drvenoj posudi
- prženi kombu ili prah wakame algi - dobiven pečenjem algi koje se potom zdrobe
Ove namirnice treba pripremati sveže kod kuće.
U prodavnicama zdrave hrane mogu se nabaviti vrlo zdravi dodaci ishrani:
- umeboshi šljive / male slane šljive sušene i kiseljene tokom nekoliko meseci i začinjene lišćem crne koprive /shiso/
- tekka- začin od mešavine šargarepe, čička i lotosovog korena
PRILOZI
- da bi jelo izgledalo lepše često dodajemo naseckani mladi luk, ribanu rotkvu ili daikon, ribani đumbir, kriške limuna, malo crvene paprike i sl.
NAČIN JEDENJA
Idealno je jesti dva do tri puta dnevno i pri tom dobro paziti da je svaki zalogaj dobro prožvakan /najmanje 50 i više puta/, jer je to nužno za vašu probavu, naročito kod bolesnika.
Isto tako pijte samo kad ste žedni, a ne iz navike.
Izbegavajte jesti tri sata pre spavanja, jer to uzrokuje stagnaciju u crevima i škodi čitavom telu.
Pre i posle svakog obroka razmišljajte o zdravlju i sreći čijem će ostvarenju hrana poslužiti.
Više o ovome: Michio Kushi "Ishranom protiv raka"
