Otkud ja ovde?

Vitamin C

I »višak« vitamina C, koji uzimanjem megadoza završava u crevima, ima svoju važnu ulogu u prevenciji raka, i nikako ne predstavlja neupotrijebljeni deo vitaminskih megadoza koji se beskorisno izlucuje iz organizma. Isto vredi i za vitamin C koji se iz organizma izlucuje mokracom.

 

Objavljen je naučni rad kojim se dokazuje da se vitaminom C mogu selektivno uništavati stanice raka (PNAS 2005, 102, 13605). To je još jedna studija, u nizu od nekoliko stotina drugih, kojom se potvrduje vrednost vitamina C u prevenciji i lečenju raka. Iako važnost vitamina C za povoljan razvoj bolesti raka nije upitna, ideje o vitaminu C kao mogucem lijeku za rak na odeljenjima za onkologiju redovno se ignorišu ili se oštro odbacuju. Prema rijecima dvostrukog nobelovca Linusa Paulinga radi se o strahu da bi prihvatanje vitamina C potisnulo značaj hemoterapije i zračenja, konvencionalnih metoda na kojima zvanična medicina temelji svoj autoritet u lečenju raka.

Vitamin C, posebno konzumacija visokih, takozvanih megadoza, zapravo simboliše dugotrajni sukob nauke u pristupu lečenju mnogim bolestima, ukljucujuci prehlade, alergije i rak. Prema rečima Ralpha Mossa, vrsnog poznavaoca onoga što on naziva »industrijom raka«, službena se medicina vec 40-ak godina nalazi u slepoj ulici: iako se troše milijarde dolara na razvoj novih i novih hemoterapeutika, učestalost i smrtnost od raka i dalje ostaje ista, ili cak raste... S druge strane, »vitamin C« predstavlja novi i hrabar pristup u razmišljanjima o toj bolesti. Smatra se da je za ljude obolele od raka najvažnije ojačati prirodne obrambene mehanizme, i to pravilnom prehranom, megadozama vitamina C i ostalim antioksidansima: vitamin E, selen.

 

Ali, za službenu medicinu to je vec nalik na Pandorinu kutiju...

Zaštitna funkcija vitamina C

U naučnoj literaturi i medicinskoj praksi dobro je poznata uloga vitamina C pri zaštiti organizma od razlicitih mutagenih i kancerogenih materija koje se vrlo često nalaze u crevnom sadržaju. Hemijskim reakcijama (oksidacije, hidroksilacije) te se supstance vitaminom C prevode u neotrovne oblike i teže se resorpcijom vraćaju iz creva u krv. Stoga i »višak« vitamina C, koji uzimanjem megadoza završava u crijevima, ima svoju važnu ulogu u prevenciji raka, i nikako ne predstavlja neupotrijebljeni deo vitaminskih megadoza koji se beskorisno izlučuje iz organizma. Isto vredi i za vitamin C koji se iz organizma izlučuje mokracom. Vitamin C je vrlo koristan jer štiti od mokraćnih infekcija i karcinoma bešike. Nalaz vitamina C u mokraci poslužio je »dežurnim« protivnicima kao dokaz protiv prevelikog uzimanja tog vitamina. Štaviše, oni koriste taj podatak za neutemeljene tvrdnje o nastanku bubrežnih (oksalatnih) kamenaca zbog uzimanja vitamina C. Ali, u medicinskoj literaturi o tome nema ni jednog jedinog zapisa! Naprotiv, u ozbiljnim studijama tvrdi se upravo suprotno (vidi npr. Arch. Intern. Med. 1999, 159, 619).

Visoke doze vitamina C imaju zaštitnu ulogu i od kancerogenih materija koje nastaju u želudcu. Naime, nitriti i nitrati koji su redovni konzervansi suhomesnatih proizvoda reaguju u želucu s aminospojevima i stvaraju visoko karcinogene nitrozamine, uzročnike raka želuca. Povecane doze vitamina C uspešno razaraju nitrite i nitrate i zaštićuju od zloćudnih tumora želuca. Pritom »dežurni« protivnici ponovo upozoravaju da velike kolicine vitamina C zakiseljavaju želudačni sadržaj što može dovesti do razvoja čira želudca. To je još jedna neutemeljena tvrdnja onih koji ne prate medicinsku literaturu, niti shvataju jednostavnu činjenicu da je vitamin C (askorbinska kiselina) vrlo slaba kiselina u odnosu na prosječnu kiselost (pH oko 1-2) želudačnog sadržaja. Naučni radovi upravo potvrđuju vrednost vitamina C u sprečavanju nastanka i lječenju čireva probavnog trakta.

Važna zaštitna uloga vitamina C sastoji se i u jačanju prirodnih zaštitnih mehanizama organizma, posebno imunološkog sistema. Otkriveno je da povećanim uzimanjem vitamina C raste proizvodnja antitela (imunoglobulina), proteinskih nosilaca imunološkog sistema. Visoke doze vitamina C ubrzavaju i proizvodnju leukocita (bela krvna zrnca) i povećavaju njihovu mobilnost. Leukociti su takođe nosioci imunološkog sistema i najvažnije su fagocitne stanice u borbi protiv raka i ostalih bolesti. Dokazano je da njihova fagocitna svojstva (»proždrljivost«) raste s koncentracijom vitamina C. Takoder je dokazano da upravo ljudi oboljeli od raka imaju vrlo male koncentracije vitamina C u krvnoj plazmi i leukocitima, često toliko male da leukociti ne mogu obavljati svoju funkciju fagocitoze, proždiranja bakterija i malignih stanica tumora. Zbog narušene otpornosti ljudi oboljeli od raka, posebno djeca, skloni su čestim infekcijama. Štaviše, infekcije su glavni uzrok smrti dece obolele od raka. Stoga je potrebno obnoviti koncentraciju vitamina C uzimanjem dodatnih, pa i velikih količina vitaminskih preparata, kako bi obrambeni mehanizmi bili što delotvorniji. Medutim, takav je savet pacijentima na odeljenjima za rak - vrlo redak. Baš kao što je Pauling upozoravao: »Mnogi lekari zaboravljaju ili nisu nikada čuli o vezi vitamina C, raka i infekcija.«